U današnje vreme smo izloženi raznim motivacionim porukama koje često zvuče dobro, i čak nas nekad u trenutku mogu i inspirisati, ali povremeno, iako bismo voleli da ih primenimo, ne znamo kako. Poruke da volimo sebe i da verujemo u sebe su zastupljene na društvenim mrežama, u knjgama samo-pomoći, ali je pitanje šta one u stvari znače. Nekome su ove poruke suvišne jer svi na neki način volimo sebe, i smatraju da naglašavanje toga je bespotrebno. Drugi primećuju da često osećaju da nisu dovoljno dobri, i kao posledicu toga imaju nisko samopouzdanje. Imaju doživljaj da kada bi zaista mogli da vole sebe i budu zadovoljni sobom na duže staze da bi bili srećniji. Ovim ljudima “zavoleti sebe” može zvučati kao jedan vrlo težak zadatak posebno u periodima u kojima se osećaju vrlo loše, i može im čak biti teško kada ne uspevaju da vole sebe uprkos svim motivacionim porukama kojima smo često izloženi. Tada se čak može javiti i osećaj krivice i stid, što nešto tako lako i bazično kao što je zadovoljstvo samim sobom oni ne osećaju.
Kako neko dođe do toga da voli sebe i da je u suštini zadovoljan sobom , a neko ne? Šta uopšte znači voleti sebe?
Voleti sebe nije stvar samo jednog trenutka, ili nečega što možemo sebi ponavljati i što će se magično desiti. Takođe, voleti sebe ne znači ni uvek samo ugađati sebi, niti samo biti strog prema sebi. Ljubav je kompleksna stvar, a to kako vidimo sebe i kako se prema sebi odnosimo je još kompleksnije. Kada volimo nekog drugog, stvari su jednostavnije. Ukoliko osetimo da nekoga više ne volimo, iako nam je teško, možemo od te osobe da odemo. Kada smo u pitanju mi sami, stvar je komplikovanija. Ne možemo se samo okrenuti i otići, mada ponekad jedan deo ljudi koji ima suicidalne misli i namere, baš to žele da postignu. Da odu od tog teškog osećanja da sebe neće moći nikako da zavole i da su oni u svojoj biti nevoljivi (ukoliko neko razmišlja o samoubistvu može da se obrati i Centru Srce https://www.centarsrce.org/).
Kako od jedne male bebe koja je tek došla na svet dođemo do toga da ne volimo sebe dovoljno i da moramo u odraslom dobu da učimo kako sebe da volimo? Detinjstvo je period u kome imamo puno kapaciteta, ali koji se značajno razlikuju od onih koje imamo sada. Dete razne stvari koje čuje i doživljava ne razume na isti način kao i odrasla osoba. Ako na primer zamislimo dete koje roditelji puno vole, ali smatraju da ukoliko pokažu da se raduju njegovim uspesima da će onda biti razmaženo i lenjo, onda možemo da zamislimo da će kasnije možda i to dete smatrati da njegovi uspesi nisu u stvari zaista vredni, te da šta god da uradi neće biti dovoljno dobro i vredno. Naravno, ljudi i odrastanje su vrlo kompleksna pojava na koju utiče velik broj faktora, te ne možemo iz ove situacije tvrditi da će se neko baš tako razviti, ali možemo da primetiti da su neki doživljaji iz detinjstva često imali ulogu u tome kako vidimo sebe i kako se prema sebi odnosimo.
Šta kada jednu ljubav želimo, a drugu dobijamo?
U radu s klijentima, primetila sam na koje sve načine ljudi sebi sami uskraćuju pohvalu, brigu i nežnost. Često kreću i sami to da primećuju baš kada su u odnosu sa drugim ljudima, jer tada lakše mogu da primete kada se prema njima neko odnosi na način koji im je bolan. Ono do čega kroz psihoterapiju često dođu je da se oni na sličan način odnose prema sebi. Da su prema sebi često nestrpljivi, strogi, bezobzirni, da ne poštuju sopstvene potrebe. Možemo primetiti da onda nije neobično da se i njihovi partneri tako prema njima ophode, i da je to u stvari jedan poznat način fukncionisanja, te neretko i biraju takve partnere ili uče partnere kako da se prema njima ophode i kako da ih vole.
Često tražimo od drugih da nas vole onako kako mi sebe ne volimo, i često bivamo u situaciji da biramo ljude koji nas ne vole na sličan način na koji mi ne volimo sebe.
Self-love i self-care?
Ljubav prema sebi nije samo topla kupka, i lepa hrana, iako to jeste nešto što nam može prijati, i jeste neka vrsta ugađanja sebi. Briga o sebi je kako se odnosimo prema svojim osećanjima. Šta je to što radimo sa svojom tugom, ljutnjom, da li je guramo u stranu i ignorišemo ili se bavimo svojim potrebama? Briga prema sebi ne znači da ne uzimamo u obzir druge ljude , već znači da slušamo i sebe. Šta je to što sebi govorimo kada doživimo neuspeh, kada smatramo da nismo vredni ljubavi, kako se odnosimo prema svom telu, kako reagujemo kada doživimo gubitak? To su pitanja koja nas mogu dovesti do kompleksnijih odgovora, koji nas mogu dovesti do većeg razumevanja sebe. Kada imamo saosećanje prema samom sebi, kada smo nežni prema sebi, kada donosimo dobre odluke za sebe čak i kada izazivaju teške emocije, kada smo tolerantni prema svojim nesavršenostima tada smo korak bliže osećaju zadovoljstva i mira sa samim sobom.
Jedno pitanje koje sam čula na jednoj od edukacija za psihoterapeute jeste : “Šta treba raditi bebi pa da postane kao vi? Kako se prema njoj treba odnositi, šta joj treba govoriti pa da sada budete kakvi jeste?” Razmislite o svojim odgovorima i pokušajte da razumete bez osuđivanja malo bolje zašto se osećate tako kako se osećate. Pokušajte da osetite empatiju prema sebi. Prihvatiti sebe nije lak zadatak, ali jeste vredan truda.
Ukoliko vas je ova tema zainteresovala i voleli biste na njoj da temeljnije radite sa psihologom, možete svoju seansu zakazati na kontakt.