Zablude o samopouzdanju
- Samopouzdanje-imaš ili nemaš
Mislim da je prva zabluda, kada mislimo da je samopouzdanje nešto sto imaš ili nemaš. Poput reklame za pivo- ili jesi ili nisi. A u realnosti, u nekim aspektima životima možemo biti više samopouzdani nego u drugima. Iako bi možda bilo super reći uradite ovih pet stvari i pretvorićete se u samopouzdanu osobu, to nije nužno ni tačno, ni izvodljivo. Ali priznajem da zvuči vrlo privlačno. Naravno postoje stvari koje nam mogu pomoći da se osećamo bolje po pitanju sebe, ali je to mnogo češće proces nego par koraka koje treba da uradimo da stignemo do cilja.
U realnosti, momenti kada se osećamo da nam nešto ne ide, i da nismo dovoljno dobri, su normalni, i deo života.
Ponekad ljudi koji osećaju da im nedostaje samopouzdanja na primer na poslu, zaboravljaju da su imali dovoljno samopouzdanja da se upoznaju sa nekim, zavole, da se prijave na posao, prodju selekciju, da završe fakultet, da polože za vožnju, da izađu i obavljaju svoj posao.
Fokusirani su na onaj aspekt gde se ne osećaju dobro, gde su nervozni, gde sumnjaju u svoje sposobnosti
- Drugi imaju vise samopouzdanja, blago drugima
Ono što je zez je to što često imamo utisak da drugi imaju to samopouzdanje i da im zato uspeva u životu, te se onda osećamo još gore dok se poredimo. A mi naravno ne poznajemo sve te osobe. Kad nekog poznajemo bliže vidimo njihove unutrašnje borbe, te možemo primetiti da neko ko ima samopouzdanja u poslu, ne mora nužno da se tako oseća u svojim ljubavnim vezama, ili neko ko može da govori pred velikom grupom ljudi ne mora nužno biti osoba koja se dobro oseća po pitanju sebe u svim životnim situacijama.
Naravno da nam društvene mreže ne pomažu jer svako ističe ono najbolje o sebi i svom životu, a mi ne znamo sa čime sa svako od nas zaista nosi iz dana u dan. Onda se pojačava taj osećaj da je drugima odlično, a mi se fokusiramo na sve ono što nama ne ide ili nam fali.
Kao psihoterapeut imam tu privilegiju da čujem realne ljude i sa kojim sve nesigurnostima se oni nose. Na seanse često dolaze vrlo uspešni, voljeni, lepi, pametni ljudi koji na prvi pogled mogu delovati vrlo samopouzdano, a naravno svako od njih ima svoje dileme i probleme sa samopouzdanjem u nekim aspektima života. Neki se čak osećaju da nemaju samopouzdanja ni u jednom aspektu svog života.
- Moram da imam samopouzdanja, pa tek onda da se upustim u različite životne izazove i situacije
Ne moramo da budemo samopouzdani da bismo nešto radili. Možemo da budemo vrlo nesigurni, ali da hrabro pravimo sitne korake ka nekom cilju. Kada radimo nešto što nam možda ne ide, i polako napredujemo, mi tada ustvari gradimo samopouzdanje.
Problem nije trema ili nesigurnost koju osećamo kada nešto radimo, nego kada odustajemo jer nam deluje da nešto nije za nas samo zato što nam možda ne uspeva iz prve ili zato što se osećamo anksiozno. Onda to što nam ne ide koristimo kao potvrdu da mi nismo “za to nešto”. Nekada nam fali nešto drugo što nije nužno samopouzdanje. Potrebno nam je vreme, iskustvo, odlučnost, hrabrost, istrajnost.
A šta je u stvari samopouzdanje?
Samopouzdanje je u stvari osećaj vere u sebe, da nešto možemo, da smo sposobni. Primer niskog samopouzdanja može biti da nešto nismo ni probali, ili smo tek počeli i imamo utisak da mi to ne možemo, a da u stvari to nije rezultat našeg realnog kapaciteta nego naše slike o sebi, koja često može biti iskrivljena.
Pored toga što je samopouzdanje osećaj da mi nešto možemo, to je takođe i uverenje da smo mi vredni i dobri. Vredni ljubavi, pažnje, uspeha.
Imati samopouzdanja ne znači izgubiti samokritičnost koja je nekada korisna, mi možemo da vidimo svoje propuste i greške, a da pritom ne devalviramo celu našu ličnost. Ako osećam da ja cela ne valjam, i da je to jedna činjenica, onda tu ne ostaje puno prostora za rast niti za neko realno poboljšanje.
Kako da imam više samopouzdanja?
Ako povremeno osećate da niste dovoljno vredni, pametni, lepi, zanimljivi, sposobni to je čest doživljaj velikog broja ljudi. Može biti vrlo neprijatno i bolno kada osećamo da ne valjamo, da ne pripadamo, da ne vredimo. Kada se pitamo zašto neko oseća da ima nisko samopouzdanje, to je često lična priča za svakog od nas, koja ima veze sa našim odrastanjem, životnim okolnostima i iskustvima.
Psihoterapija može biti jedan od načina gde možemo istražiti to malo bolje i razumeti koje su to naše bolne tačke i kako da sa tim uvidima pomognemo sebi. Kako da prepoznamo blokade, i neka možda rana uverenja o sebi koja nas koče i čine da se osećamo loše po pitanju sebe uprkos uspesima koje postižemo.
I na kraju ostaje veliko pitanje, kako da prihvatimo te delove sebe koje možda neko drugi u našem ranom uzrastu nije prihvatao? Kako izaći na kraj sa tim najranjivijim delovima sebe, i umesto odbacivanja pružiti prihvatanje i dati ruku samom sebi, da bismo napravili neke promene umesto odbacivanja? To je mnogo češće proces nego neka laka odluka, ali vredan našeg truda.
Kada vidimo da neko voli i prihvata sebe uprkos greškama, manama i veruje da je i dalje vredan, tada imamo utisak da je neko samopouzdan. Ta osoba ne mora biti ni najlepša ni najpametnija ni najuspešnija, nego ona koja voli sebe uprkos nesavršenostima. Ključ samopouzdanja nije nužno da ispavimo sve naše nesavršenosti, nego da se prihvatamo kao ljude koji imaju mane, ali koji i dalje zaslužuju ljubav.
Ako želite da zakažete seansu, online ili uživo, i upustite se u bolje razumevanje sebe, možete pisati na info@psiholognovisad.com