Sve češće u svakodnevnom govoru možemo čuti da ljudi za sebe ili za neke druge ljude govore da su anksiozni. A šta to zaista znači? Kada možemo napraviti razliku između nekog uobičajnog osećaja nervoze ili straha i anksioznosti? Šta je to anksioznost?
Anksioznost možemo definisati kao hroničnu i pretranu brigu i tenziju, iako nekad možda nismo sasvim sigurni koji je uzrok takvih osećanja. Osećati se anksiozno znači da uglavnom iščekujemo loš ishod, i mnogo brinemo o različitim aspektima života kao što su zdravlje, novac, porodica, posao, odnosi sa ljudima. Mnogi ljudi koji se ovako osećaju shvataju da je njihova anksioznost često deluje iracionalno. Ljudi koji osećaju anksioznost često imaju problem da se opuste, koncentrišu, imaju poteškoće u zaspivanju ili se bude više puta tokom noći. Mogu osetiti razni broj stresnih simptoma koji mogu uključivati stezanje u grudima, lupanje srca, teškoće pri disanju, drhtanje ruku, osećaj odvojenosti od sopstvenog tela. Njihove brige su u mnogim prilikama propraćene i fizičkim simptomima kao što su drhtanje, mišićna tenzija, glavobolje, dijareja, povraćanje, osećaj da imaju knedlu u grlu, itd.
Ljudi sa ovakvim simptomima mogu delovati i biti funkcionalni. Mogu biti zaposleni, družiti se, biti u partnerskim relacijama. Ipak često anksioznost može uticati na razne aspekte života, i otežavati obavljanje i najjednostavnijih svakodnevnih aktivnosti, kao što su odlazak u školu, na posao, briga o zdravlju, upravljanje finansijama, i neretko preispituju svoju kompentntnost u datim situacijama. Fokus njihovih briga i anksioznosti može da se menja sa jedne teme na drugu. Nekada misli, brige, strah, iscrpljenosti koje osećaju ne znaju kako da zaustave. Za razliku od uobičajne brige, osobe koje su anksiozne pronalaze da njihova preterana briga značajno utiče na njihovo zdravlje, psihološko, socijalno i emotivno funkcionisanje. Brige duže traju i stresnije su. Neretko je anksioznost udružena i sa depresijom.
Važno je razlikovati anksioznost od paničnih napada, agorafobije, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, hipohondrije, i posttraumatskog stresnog poremećaja (o kojima će biti reč u budućim tekstovima) iako često može biti udružena sa nekim od ovih stanja. Važno je i da znamo da anksioznost nije posledica korišćenja određenih psihoaktivnih supstanci ili nekog drugog medicnskog razloga (problemi sa tiriodnom žlezdom, itd).
Često ljudi koji se osećaju anksiozno nisu sigurni koji je razlog takvih osećanja, te se još dodatno uznemire. Ponekad uzrok takvih osećanja leži u tome što nismo spremni da se suočimo sa nekim drugim osećanjima u svom životu, kao što su tuga, ljutnja, strah, te naš organizam oseća uznemirenost koju ne uspeva da poveže sa konkretnim događajima. Nakon nekog dužeg vremena osećanja anksioznosti, osobe nekada razvijaju i anksioznost oko anksioznosti, te se brinu da u nekim socijalnim situacijama ponovo ne budu anksiozni. Ovo može voditi do raznih izbegavajućih ponašanja kao što su smanjanje kontakta sa drugim ljudima, izbegavanja aktivnosti u kojima su pre uživali, te i obavljanja svakodnevnih obaveza.
Teško je živeti sa svakodnevnom brigom. Možda ne uspevate da spavate noću. Možda krenete da brinete kako otvorite oči izjutra. Iako se ponekad možda osećate da se to samo vama dešava važno je znate da se veliki broj ljudi širom sveta, u nekim periodima života isto tako oseća. Potrebno je istražiti i razumeti odakle dolazi anksioznost. Nije neophodno da to uradite sami, ali je važno da uzmete neophodno vreme da razumete zašto se tako osećate i kako možete da se osećate bolje.
Anksioznost može da vas učini emotivno i fizički iscrpljenim do tačke da čak i svakodnevne aktivnosti izbegavate. Kako da izađete na kraj sa ovakvim osećanjima, možete porazgovarati i sa psihologom.
Ukoliko želite da zakažete razgovor kod psihologa, pošaljite mejl na kontakt strani.